Februar

Smješten između zime i proljeća, osakaćeni februar čuva u svojim dugim noćima neke od sablasnijih momenata ljudske istorije. Stari još pamte košmare u kojima su se najgore sniježne oluje rađale na Sretenje Gospodnje. Kažu da zbog nedostatka plama, neka značajna glava...

Dokovi Evdokije

Uz sam vrat tri nedostupna planinska vrha – gdje se nije moglo drugačije, do nebeskim lađama – ležala je Evdokija. Grad od drevnih dokova i  ništa mlađih trgova.            * * * Pogled sa nekog od pristaništa nije htio da se odguli sa obrva; morao bi da...

Sa prstiju

Hotel “Njujorker” – predvečerje 6. januara 1943. godine Sprat 22. * Užurbani koraci i oznojeni uzdasi tri muškarca u odijelima. Jedan je rukom micao graške znoja, trljajući ih nazad u obraze, dok je drugi rukavom sakoa brisao čelo – samo je...

Daleko nadomak

Bila je zima, a onda više bila nije. Zapravo, i dalje jeste… ali ne u selu i oko njega. Tu, među ljudima, nekoliko ledenih kostura se samoizglodalo i ostao tek onaj blagi, mrazoviti zasip – poput rundavog ćebeta. Čisto da posvjedoči čudu i pokrije...

Gušterova pomajka

– Znači, primiri! Svaka brbljiva glava u trenu ućuta. Dupeta se zalijepiše za tapacir. Amfiteatar prestade da breči, bome i da diše na momenat. U sudaru vučjeg autoriteta, janjad nemaju mnogo izbora. Prijeteći se zagleda u njihova lica, čisto zarad upozorenja da...

Srcem dlanova

“Dijete, ne bi trebalo da si ovdje”. Glas mu bi sveukupan. Odstupila je od prašnjave ptice. Pomisli: “Ovaj čovjek je mogao govoriti u pustinji, a ljudi bi ga kilometrima daleko čuli”. Shvatala je, iako je imala samo sedam godina, ali shvatila...

Do neba

– Misliš da će da izdrži? – obrati se kozi dok mu je čekić u rukama još bio vreo od višesatnog udaranja – Bitno je samo da ne popusti ovoj zimi, pa ćemo na proljeće cio okvir da promijenimo… Vala je dotrajao. – skoči sa stuba i u doskoku...

Zimska priča

Stajaše u kuhinji, zagledana u prazninu: “čudno me posmatraju… plaše se… misle da sam luda” – Dobro jutro mama! Kad ga začu, ozari se:“ma neka pričaju šta hoće! baš me briga!”. – Dušo mamina! Dobro jutro! Umrsi mu kosu brzim prstima, pređe svojim preko...

Koštana koža

Uzla – dodila bi na svakih tri godine, pred ponovljenu zimu. Izgledala je ništa nalik čovjeku, osim dvonogog kretanja… a glava, ta krvogledna masa prepuna zublji – činilo se kao da je od drekavca, možda su je zato brkali sa tim stvorovima… A...