Sa prstiju

Sa prstiju

Hotel "Njujorker" - predvečerje 6. januara 1943. godine Sprat 22. * Užurbani koraci i oznojeni uzdasi tri muškarca u odijelima. Jedan je rukom micao graške znoja, trljajući ih nazad u obraze, dok je drugi rukavom sakoa brisao čelo - samo je treći imao maramicu....

Daleko nadomak

Daleko nadomak

Bila je zima, a onda više bila nije. Zapravo, i dalje jeste... ali ne u selu i oko njega. Tu, među ljudima, nekoliko ledenih kostura se samoizglodalo i ostao tek onaj blagi, mrazoviti zasip - poput rundavog ćebeta. Čisto da posvjedoči čudu i pokrije krovove... A, malo...

Gušterova pomajka

Gušterova pomajka

- Znači, primiri! Svaka brbljiva glava u trenu ućuta. Dupeta se zalijepiše za tapacir. Amfiteatar prestade da breči, bome i da diše na momenat. U sudaru vučjeg autoriteta, janjad nemaju mnogo izbora. Prijeteći se zagleda u njihova lica, čisto zarad upozorenja da se sa...

Srcem dlanova

Srcem dlanova

"Dijete, ne bi trebalo da si ovdje". Glas mu bi sveukupan. Odstupila je od prašnjave ptice. Pomisli: "Ovaj čovjek je mogao govoriti u pustinji, a ljudi bi ga kilometrima daleko čuli". Shvatala je, iako je imala samo sedam godina, ali shvatila je zašto su ga svi u...

Do neba

Do neba

- Misliš da će da izdrži? - obrati se kozi dok mu je čekić u rukama još bio vreo od višesatnog udaranja - Bitno je samo da ne popusti ovoj zimi, pa ćemo na proljeće cio okvir da promijenimo... Vala je dotrajao. - skoči sa stuba i u doskoku pomilova životinju. -...

Zimska priča

Zimska priča

Stajaše u kuhinji, zagledana u prazninu: “čudno me posmatraju... plaše se... misle da sam luda” – Dobro jutro mama! Kad ga začu, ozari se:“ma neka pričaju šta hoće! baš me briga!”. – Dušo mamina! Dobro jutro! Umrsi mu kosu brzim prstima, pređe svojim preko njegovog...

Koštana koža

Koštana koža

Uzla - dodila bi na svakih tri godine, pred ponovljenu zimu. Izgledala je ništa nalik čovjeku, osim dvonogog kretanja... a glava, ta krvogledna masa prepuna zublji - činilo se kao da je od drekavca, možda su je zato brkali sa tim stvorovima... A ona, grđa od svakog...

Koštana koža

Koštana koža

Uzla - dodila bi na svakih tri godine, pred ponovljenu zimu. Izgledala je ništa nalik čovjeku, osim dvonogog kretanja... a glava, ta krvogledna masa prepuna zublji - činilo se kao da je od drekavca, možda su je zato brkali sa tim stvorovima... A ona, grđa od svakog...

Kandžorepa

Kandžorepa

Zaustavio je vozilo nekih pola kilometra od visoravni. Odatle će pješke. Snijeg je na putu bio predubok... ko zna kakav će tek biti do njene kuće. Stigao je u trenutku kada se noć pretvorila u kurjaka... čapreni zvuci posvuda, i šuma... ogromna, nepregledna...