One koji krenu da se bave profilisanjem začudi koliko je specifičnih aspekata lingvistike uključeno u ovu nauku… Tu su: etimologija (nauka o porijeklu riječi), etnolingvistika (jezik kultura), antropološka lingvistika (ljudska spoznaja izražena kroz riječi, i konstrukcija rečenica kao vid spoznaje), a od skora i forenzička lingvistika. Jer, neke od vjerovatno najpotentnijih matrica u pojašnjenju čovjeka i njegovih ličnih definicija, oslanjaju se o smisao izuzetnih pojmova.
Slijedi jedan od takvih (malo će vam izvrnuti jezik i raspućiti usta) – “douzo jorošiku onegaišimasu“ (ili “jorošiku onegaišimasu” – kao kraća verzija).
Radi se o japanskoj frazi, koja je maltene neprevodiva, a za sobom vuče toliko mogućih rešenja – da govori o duševnom ulogu ličnosti koja je izgovara.
Zahvaljujući “jorošiku onegaišimasu” tvorena je zasebna fioka u profilisanju – i zove se “inherentni obzir pažnje”. Pazi sad, postoji čitava profiličarska matrica bazirana na jednom, u ovom slučaju, japanskom pojmu – koji zapravo nije moguće u potpunosti savladati?
Uz pomoć stečenih vještina, i etimoloških dostignuća koji su do ovog trena aktuelni, ipak ćemo krenuti – i pružiti onoliko objašnjenja koliko smo kadri.
Jorošiku onegaišimasu – izgovara se prilikom ostvarivanja poslovne komunikacije i može se prevesti kao “radujem se saradnji sa vama”. I ovo bi bilo prosto to… da nije samo to.
Opet, u Japanu se koristi i u situacijama kada razgovarate sa poznatim licem, pa pri kraju razgovora, uz klim glave, istaknete “jorošiku onegaišimasu”- tada se bukvalno tumači “molim te, vodi računa o meni”.
U pisanoj komunikaciji, sve da se kurtoazno posvetite saradniku ili nekom titularu, ili pak prijatelju, rođaku – “douzo jorošiku onegaišimasu” bi značilo “zavisim od tvoje pažnje i brige o meni”.
Kada se studenti, učenici obraćaju profesorima ili mentorima, pa i kada staro lice izgovori isto djeci i unučadima – ona bi podrazumijevala “molim te, nemoj me povrijediti”. I, opet se uglavljuje u svakodnevni razgovor… kao dio pozdrava (koji je sve, samo to nije).
U Evropi i Americi se ona najčešće definiše kao akt ljubaznosti prilikom uspostavljanja partnerstva – pa ćete u tim debelim rečnicima saznati da “jorošiku onegaišimasu” poručuje: “sreća je što smo se sreli (upoznali) i očekujem da ćemo voditi računa o obostranim interesima”.
Reakcija od strane samih japanskih forenzičkih lingvista je glasila: “Simpatično tumačenje” i dodali kao otpozdrav: jorošiku onegaišimasu.
Sad ste, koliko-toliko, stvorili uvid u frazu, pa ćemo ući u matricu Inherentnog obzira – gdje ćemo doznati socio-psihološke aspekte koji je određuju.
Mi smo produkt naših kultura. Daje nam značenje i prije nego dobijemo ime. Mahom je doživljavamo kao poznato – spoznati prostor po kojem ćemo da bitišimo dok ne crknemo. Jeste – uspostavlja nas, jeste – osovi na noge… no, pride nas okuje kuglama olova, pa smo ujedno i robovi sopstvenih identitetskih kruna. I nije loše za sitna bića koja se prče na kamičku usred galaksije. Sebi moramo dati značaja. Kultura je identifikator koji nas posljedično uzrokuje.
No, kultura podrazumijeva i odgoj (vaspitanje) – i bez obzira što najveći dio čovječanstva tvrdi da je etika glavni dio njihovog uzgoja djece, jednu stvar konstantno pogrešno rade … svi!, a to je, “nemoj priznati da si slab!”. Svi, sem japanske.
Ostali zabranjuju da budeš “ranjiv”… ukapiramo koliko nas je to koštalo, tek kad odrastemo. Pa sada umijemo da tvrdimo “mnogo sam emotivan, brate”. Ne, mnogo su te kao dijete zajebali. Što je još gore, mislili su da su ti time samo dobro učinili.
A, sad rikverc pa do “jorošiku onegaišimasu”… Ranjivost je suština, koja ukazuje na disperznu vrijednost života – i tom se frazom samo podsjeća koliko smo blizu rasutosti, na lat od suza. Bol je implikacija svih odnosa… A kad izgovoriš drugom licu “jorošiku onegaišimasu” – moliš da to prepozna.
I kad struka kaže, “ostavili ste traga u matrici Inherentnog obzira” – pažljivo ti saopštava da si se toliko puta prepustio drugim rukama… i da su plihovi od požara dodira svuda… na koži, u srcu, očima. A ti nikad nisi rekao da si umro svakog puta… nisi, jer te bilo sramota.
Izgovori jorošiku onegaišimasu… izgovori, zarad svog života.
Milisav S. Popović
*** Priča, u formi kolumne, objavljena u dnevnim novinama “Dan”. Sva prava zadržana, i autorova i izdavača. Hvala vam na čitanju.
*** Ukoliko želite da redovno pratite kolumne, pridružite se zvaničnoj stranici na Fejsbuku: https://www.facebook.com/mili237