Dvije stvari… dva opita… dva eksperimenta su me promijenila. Ne potpuno. Nadogradila su me… ili možda nagrizla. Presudite sami. Kada čujete oba.

* * *

Prvi: Urađeno je to 1952. Odgajili su pile u laboratoriji. Obično. Žuto. Od proste koke. Nisu htjeli da ga uklјuče u habitat sa drugima. Sklonili su ga iz uzgajališta i prebacili u poseban protokol. Pokrenuli su postupak takozvanog “asistiranog održavanja”. Nije mu dopuštano da se hrani samostalno. Nisu mu pružili šansu da klјuca crviće ili zrnevlјe – hrana mu je ubrizgavana direktno u grlo uz pomoć mekog šprica. Takođe, umjesto akvarijuma ili kaveza pružen mu je mnogo širi prostor za trčkaranje. Dozirana toplota, kao i svakodnevno izlaganje dnevnoj svjetlosti učinili su da pile raste brže, da napreduje znatno bolјe od svoje sabraće u tijesnim farmama. Ono u čemu su bili strogi i dosledni – hrana se morala asistirano davati.

Nakon tri sedmice hranjenja kroz špric – debeloguzi “eksperiment” je bio spreman za fazu dva. Odnijeli su ga u prostoriju gdje je u posebnom kašetu nasuta gomila zrnevlјa svakojake vrste.

Smjestiše pile na vrh hrpe. Uklјučiše teške aparate, zazujaše kamere i naučnici ugrabiše olovke da zabilјeže reakcije. Međutim, ništa. Pile je zbunjeno stajalo obrćući glavu tamo amo. Odlučili su da sačekaju još malo… pa još malo duže. Prođoše sati. Glad je već trebalo da natjera ptičicu da počne da istražuje. Opet, ne desi se ništa. Doduše, umjesto da stoji – pile je sjelo. Izgledalo je ko planinar koji je odlučio da se nikada više ne spusti sa osvojenog vrha. Prođe još više časova. Sad već pile poče da otvara klјun i zveji uvis… vjerovatno očekujući da se s neba spusti ruka i kroz plastičnu cijev naspe sladi direktno u stomak. No kako se ni to ne dogodi klonu i zaspa. Narednih dana je bilo mučno posmatrati kako životinjica krepava od gladi – razjaplјenog klјuna u beznadežnom čekanju na ono na šta je naviknuto. Crklo je petog jutra. Od izgladnjelosti, naravno – na brdu hrane.

Eksperiment se ponavlјao narednih nekoliko godina. Većina živine je identično skončala.

Drugi: Trke pasa predstavlјaju tradiciju koja je uspostavlјena davno. Unazad šezdeset godina uglavnom se koriste hrtovi zbog brzine i gracioznosti u mehanici pokreta. Umjesto glodara ili mačke koristi se mamac nakačen na mehanizam koji kružno ponavlјa više lupova i koji nikada niti jedan ker nije sustigao. Cilј je postignut kada pseto pretrči prvo kroz poslednji krug trke. I tako u nedogled.

Eskperiment sproveden na hrtovima trkačima izveden je 1986. Kako se radilo o primjercima koji su već bili potomci uspješnih “trkača” odlučeno je da odabirom tri najstarija promijene način njihovog ponašanja. Izvedeni su iz boksova – u kojima su odrastali i trenirani – i pušteni na veću polјanu. U početku su se psi ponašali dezorijentisano, naginući ka polukružnom kretanju. Nakon sat vremena percepcija im se popravila i počeše da istražuju humke i teren pored vode. Iznenada, grupa naučnika pušta na slobodu divlјeg zeca koji prestravlјeno istrčava iz kaveza i grabi preko polјa. Sva tri hrta u momentu streknuše, pa onda jurnuše za ušatom grudvicom. Brzina koju su postigli je prevazišla najbolјe vrijeme iz trka… Jedan od njih pokaza veći entuzijazam i zavidnu spremnost da konačno sustigne mamac. Na kraju se tako i dogodilo. Zec se nađe u čelјustima hrta. Sva tri psa su u jednom trenutku stojala pilјeći u ranjenog, ali živog stvora. Sklupčan, očekivao je da bude uskoro rastrgnut. Međutim, niti je šampion koji ga je uhvatio znao šta da radi sa “plijenom”, niti su ona dva gubitnika pokušavala da otmu krznenu loptu. Samo su sjeli i pilјili jedan u drugog. Dan nakon toga sva tri psa su pokazivala “apatično ponašanje”. Kao da su prolazili kroz depresiju. Zec je zašiven, preživio i pušten u šumu. Ali psi više nisu bili isti. Ostali su nezainteresovani za trke do kraja svojih života.

* * *

Naši instikti su ostali dominantno animalni. Naše ponašanje je uslovlјeno načinom na koji smo uzgajani. Među vama postoje oni koji su čuvani od života… koji nisu upoznali tegobnost iza svakog ćoška. Oni što su zlatnom kašikom hranjeni. Čuvani i paženi – postoji šansa da krepate kada nestanu oni koju su vas mazili.

Takođe, među vama je daleko više onih koji su na ovu zemlјu bačeni i utamničeni. Da trčite krugove u potjeri za onim što malo ko uhvati. Cilј i sreća koju ste očekivali često ne bude ono čime bi se zadovolјili. Volјa za živlјenjem jenjava, kada se želјe i sloboda ostvare.

                        Pticama koje ne lete… i psima koji ne love.

 

Milisav S. Popović