Prije nego što ću napisati ovaj tekst, imao sam susret sa studentima beogradskog i zagrebačkog univerziteta. Virtuelno predavanje koje je okupilo omladinu sa više fakulteta... bezbjednost, kriminalistika, psihologija, književnost. Želјeli su da čuju, između ostalog,...

Jedinicu za mjerenje bola nazvaše dol. Skale nisu ujednačene (razlikuju se evropske i američke), ali koncept evidentiranja je izuzetno precizan. Uz pomoć uređaja moguće je izračunati koliko se "nemili osjećaj" površinski prostire. Makar doticao tren milimetra....

Posmatrao ga je kroz odškrinuta vrata. Kako sjedi, zamišljen, plitko zadihan, sitan... Vjerovatno su ga opet zadirkivali. Oko njega makete od kartona, načinje od šećera pažnje i sa takvim medom ljepote, koji može pretočiti samo neko ko je neizrecivo usamljen. - Tata?...

Bosim stopalom nagazi na iskeženu gubicu. Rasprsnu je i pretvori u prah. Bez krika. Ostali se povukoše i zajecaše - iz prikrajka. Demonske prilike su se plašile svemoći pridošlog čovjeka. Pakao je u trenu preobukao užas u sopstvenu užasnutost. Tajac, tako nepriličan...

- Izdrlјaćeš kolјena tako. Kao da se iz sna prenu, pogleda u baku, pa u savijene noge. - Izvini... - pridiže se i stresa travke - ... zamislila sam se. - Jašta si. - pruži joj vrelu priganicu premazanu kajmakom i medom - Jedi i ne sanjari. - Volim da gledam u...

Plјuvačka mu udari na usta, ramena padoše, a vrat ostade izdužen da štrči sa jastuka. Ropac iz kašlјa nije popuštao. Suvom rukom promulјa kroz vazduh. Čovjek iza zastora se uvuče do kreveta. Nečujno i sigurnim klizanjem salonskih papuča. Uze ga u ruke, smjesti na...

Prelom sebe o lakat srca pravi žive rane. Oporavak toliko naliči guljenju smrti sa rebara, čupanju jezika kandžama. Tragovi plača izglačaju kožu - pa svaka vena (drhtaj krvnog vriska) postaje vidljiva. Znaš već... ona očigledna prozirnost kod čovjeka kada ustaje nakon...

- Koliko je sati? - Još petnaest minuta... - A, da smo se na krov ispeli? - Što? - Pa bolјe se vidi. - Ne bismo mogli kauč da iznesemo... - Jes vala. - Strah te? - Ma kakvi! - U redu je i da jeste... - tutnu mu u šaku, šaku kikirikija - Jedi. - Ma... ozbilјno nije......

- Ja sam joj ćerka! Pustite me! Visoka kapija se otvori... taman toliko da se jedva provuče. Zenice joj uštipa kiseli smrad utvrde. Mirisalo je na prestaralu šumu i lisičje kože, što su se sušile poslagane na buđavim buradima. Iz njih je još isparavala rasol. - Kako...