– Izdrlјaćeš kolјena tako. Kao da se iz sna prenu, pogleda u baku, pa u savijene noge. – Izvini… – pridiže se i stresa travke – … zamislila sam se. – Jašta si. – pruži joj vrelu priganicu premazanu kajmakom i medom...
Plјuvačka mu udari na usta, ramena padoše, a vrat ostade izdužen da štrči sa jastuka. Ropac iz kašlјa nije popuštao. Suvom rukom promulјa kroz vazduh. Čovjek iza zastora se uvuče do kreveta. Nečujno i sigurnim klizanjem salonskih papuča. Uze ga u ruke, smjesti na...
Prelom sebe o lakat srca pravi žive rane. Oporavak toliko naliči guljenju smrti sa rebara, čupanju jezika kandžama. Tragovi plača izglačaju kožu – pa svaka vena (drhtaj krvnog vriska) postaje vidljiva. Znaš već… ona očigledna prozirnost kod čovjeka kada...
– Koliko je sati? – Još petnaest minuta… – A, da smo se na krov ispeli? – Što? – Pa bolјe se vidi. – Ne bismo mogli kauč da iznesemo… – Jes vala. – Strah te? – Ma kakvi! – U redu je i da...
– Ja sam joj ćerka! Pustite me! Visoka kapija se otvori… taman toliko da se jedva provuče. Zenice joj uštipa kiseli smrad utvrde. Mirisalo je na prestaralu šumu i lisičje kože, što su se sušile poslagane na buđavim buradima. Iz njih je još isparavala...
