Krajem 17. vijeka u sivim brdima Zatrpani u jami, većina mrtvi, neki poluživi… Bačeni da se jedanak smrznu, a docnije u istom gnoju stope. Uglavnom žene, ali i stariji muškarci. Rascijepanih grla, prosutih utroba… od oštrica mrkooke vojske ljutog age, što...
Vi ste možda čuli bolje, ili upamtili pametnije. Moje uspomene na nju su kao žice sa hitre vode. Varljive. Prozračne. Ali i takve zapinju, kada ih taknem. Sad treba da je ponovim. Neće ići lako… pa opet, priča ide ovako… * * * Davno, davnije...
Gurnuo je vrata za sobom. Ništa se nije mrdalo. Kroz dugački hodnik otegao se zaostali smrad lovačkih pasa. I dalje ih pušta u kuću. Krenu put kuhinje, pa se u sebi osmijehnu “ne bi taj nikad bio tamo”… Ispe se stepenicama do one grdne, velike...
Procjep u mislima, i bol što je u glavi – a nije glavobolja. Noć slijepljena po ivicama svemira, od one buđave vlage što nikako da se isplače. Nije mu se to radilo, ali hej… koračao je dalje, i nije krivudao. Alkohol je bio u krvi… ali je blijedio....
Eh, kad se spoje brzopotezna tehnologija (Internet) i umoslabašna nejač jakih vilica – pa im daš pandemiju. Evo šta smo sve saznali i dobili od pučanstva. Prvo je rečeno da djeca ne obolijevaju. Pa da ne obolijevaju ni pušači. Pa su kasnije utvrdili da djeca ipak...
