Pažljivo je slušala direktorov uvod. Tek što su se upoznali (nema ni pet dana), a već je dva puta morala da dolazi na razgovor. Pribojavala se da će ovo, možda biti i poslednji. Kancelarija je mirisala na žvake, iz svakog ugla je virio paketić… neki sa...
Običan. Tako običan dan. Lagan. Kad je ugodno toliko, da čovjek pomisli da je život umjeren i izmjeren do zateznog grama. Ptice su samo ptice, trava je samo trava… a ljudi su tek majmuni sa manje dlaka. Ništa više od toga. Svako svog posla. Uz odsustvo...
Krajem 17. vijeka u sivim brdima Zatrpani u jami, većina mrtvi, neki poluživi… Bačeni da se jedanak smrznu, a docnije u istom gnoju stope. Uglavnom žene, ali i stariji muškarci. Rascijepanih grla, prosutih utroba… od oštrica mrkooke vojske ljutog age, što...
Vi ste možda čuli bolje, ili upamtili pametnije. Moje uspomene na nju su kao žice sa hitre vode. Varljive. Prozračne. Ali i takve zapinju, kada ih taknem. Sad treba da je ponovim. Neće ići lako… pa opet, priča ide ovako… * * * Davno, davnije...
Gurnuo je vrata za sobom. Ništa se nije mrdalo. Kroz dugački hodnik otegao se zaostali smrad lovačkih pasa. I dalje ih pušta u kuću. Krenu put kuhinje, pa se u sebi osmijehnu “ne bi taj nikad bio tamo”… Ispe se stepenicama do one grdne, velike...
