Izvod iz dnevničkog upisa. Dan prvi – 17. april: Pošao sam sa dva tehničara i medicinskom sestrom do seoceta Ljutine. Na jugoistočnoj trasi naišli na usamljenu kuću. Baš kao što nam je rečeno. Izgledala je napušteno i oronulo. Starica koja je tu obitavala...
Gazio je pored nje – onako bremenite. Sve je ukazivalo da je vrijeme. Skloniše se iznad čuke, do mjesta obraslog šiblјem. Od ranije pripremlјeno leglo. Sklupča se pored i počeo da joj liže šape. Krenu da mu uzvrati, ali ne dade. Zareža… nije dozvolio da mu...
Vidio mu je modrice na rukama i licu. I jednu rozikastu štraftu na vratu, što će uskoro u plavu da pređe. Kolјeno mu je već danima zgnječeno. – Šta je bilo ovog puta? – Nisam htio da ubijem zeca. – A juče? – Juče me tukao zbog, zbog…...
Prije nego što ću napisati ovaj tekst, imao sam susret sa studentima beogradskog i zagrebačkog univerziteta. Virtuelno predavanje koje je okupilo omladinu sa više fakulteta… bezbjednost, kriminalistika, psihologija, književnost. Želјeli su da čuju, između...
Jedinicu za mjerenje bola nazvaše dol. Skale nisu ujednačene (razlikuju se evropske i američke), ali koncept evidentiranja je izuzetno precizan. Uz pomoć uređaja moguće je izračunati koliko se “nemili osjećaj” površinski prostire. Makar doticao tren...
Posmatrao ga je kroz odškrinuta vrata. Kako sjedi, zamišljen, plitko zadihan, sitan… Vjerovatno su ga opet zadirkivali. Oko njega makete od kartona, načinje od šećera pažnje i sa takvim medom ljepote, koji može pretočiti samo neko ko je neizrecivo usamljen....
Bosim stopalom nagazi na iskeženu gubicu. Rasprsnu je i pretvori u prah. Bez krika. Ostali se povukoše i zajecaše – iz prikrajka. Demonske prilike su se plašile svemoći pridošlog čovjeka. Pakao je u trenu preobukao užas u sopstvenu užasnutost. Tajac, tako...
– Izdrlјaćeš kolјena tako. Kao da se iz sna prenu, pogleda u baku, pa u savijene noge. – Izvini… – pridiže se i stresa travke – … zamislila sam se. – Jašta si. – pruži joj vrelu priganicu premazanu kajmakom i medom...
Plјuvačka mu udari na usta, ramena padoše, a vrat ostade izdužen da štrči sa jastuka. Ropac iz kašlјa nije popuštao. Suvom rukom promulјa kroz vazduh. Čovjek iza zastora se uvuče do kreveta. Nečujno i sigurnim klizanjem salonskih papuča. Uze ga u ruke, smjesti na...
Prelom sebe o lakat srca pravi žive rane. Oporavak toliko naliči guljenju smrti sa rebara, čupanju jezika kandžama. Tragovi plača izglačaju kožu – pa svaka vena (drhtaj krvnog vriska) postaje vidljiva. Znaš već… ona očigledna prozirnost kod čovjeka kada...
– Koliko je sati? – Još petnaest minuta… – A, da smo se na krov ispeli? – Što? – Pa bolјe se vidi. – Ne bismo mogli kauč da iznesemo… – Jes vala. – Strah te? – Ma kakvi! – U redu je i da...
– Ja sam joj ćerka! Pustite me! Visoka kapija se otvori… taman toliko da se jedva provuče. Zenice joj uštipa kiseli smrad utvrde. Mirisalo je na prestaralu šumu i lisičje kože, što su se sušile poslagane na buđavim buradima. Iz njih je još isparavala...
Krajem oka je propratio tuđa čuđenja. Čaprom osjetio njihovo uzmicanje. Dah plitak, korak težak i brz. Kao u ranjena lava što zaobilazi druge lavove. Stezala ga je u grlu guka od sabijena plača… hitro pulsiranje niz vratne žile, i nakostriješene...
Zamolih praoce da dozvole da pristupim skriptama… da na tren pozajmim svitak… i pokušam da prepričam saznanje o mladiću kog su ljudi, ne vremena, isjekli sekutićima. * * * Akana (od roda Tikara) odnjegovali su jagnje i sova. Mati mu bješe slabašna žena, pa...
Prostor obuhvaćen pogledom, tako nazivaju horizont… no, tačke spoticanja ga učine koritom. Plaši me čovjekova brzopletost u svemu… posebno kada razjaren traga, pa u trčanju izgubi stazu… samo zato što mu na stazu ne naliči. Time ograničenost preuzima...
