Hotel “Njujorker” – predvečerje 6. januara 1943. godine Sprat 22. * Užurbani koraci i oznojeni uzdasi tri muškarca u odijelima. Jedan je rukom micao graške znoja, trljajući ih nazad u obraze, dok je drugi rukavom sakoa brisao čelo – samo je...
Bila je zima, a onda više bila nije. Zapravo, i dalje jeste… ali ne u selu i oko njega. Tu, među ljudima, nekoliko ledenih kostura se samoizglodalo i ostao tek onaj blagi, mrazoviti zasip – poput rundavog ćebeta. Čisto da posvjedoči čudu i pokrije...
– Znači, primiri! Svaka brbljiva glava u trenu ućuta. Dupeta se zalijepiše za tapacir. Amfiteatar prestade da breči, bome i da diše na momenat. U sudaru vučjeg autoriteta, janjad nemaju mnogo izbora. Prijeteći se zagleda u njihova lica, čisto zarad upozorenja da...
“Dijete, ne bi trebalo da si ovdje”. Glas mu bi sveukupan. Odstupila je od prašnjave ptice. Pomisli: “Ovaj čovjek je mogao govoriti u pustinji, a ljudi bi ga kilometrima daleko čuli”. Shvatala je, iako je imala samo sedam godina, ali shvatila...
– Misliš da će da izdrži? – obrati se kozi dok mu je čekić u rukama još bio vreo od višesatnog udaranja – Bitno je samo da ne popusti ovoj zimi, pa ćemo na proljeće cio okvir da promijenimo… Vala je dotrajao. – skoči sa stuba i u doskoku...
