Ima tih, svakojakoštarija, što su se za kaiš prikačile, pa ćule za jučerašnjim – vuku se još iz mitologije djetinjstva… Ostanu pored misli, sve dok ne odrasteš – tek naknadno, u polučasu, kažu zašto su se uz tebe zgučile. Tako je sa “crvenim...
– Dosta fin san… pun. – (obrće bojanu materiju po rukama) – Jeste li sigurni? – Da. Potpuno. – Čak ni pramičak da zadržite? – Ni pramičak! – Hm… dobro… – (pažlјivo smjesti čovjekove nade u stakleni...
Čučeći, oslonjen na vrata helikoptera, zurio je kroz prozorče iznad njene glave. Zagledan u noć – reklo bi se. Istina bi – izbjegavao je da je pogleda. Makar dok svršetak ne počne da pjeva najskuplju od svih pjesama. Djevojčica sporo uvuče dlanove u krilo...
Baš trun trenutka prije nego što je bijedan odgovor zalajao u glavi (“Gotovo je!”), drud ga stegnu za lice i viknu “Saberi se! Dovedi ždrebe! Odmah!”. Nije se pomicao… samo je blenuo u novorođenče. Rupa na sitnim grudima, i sve ređi...
Liči na kozju stazu, ali nije. Koze tuda ne prolaze. Ukazaće se odmah, čim zaobiđeš sve ono grdobno kamenje. Pođi njome i hodaj dok ne istrošiš korake, čak i tada ostaće još od vijugave trapatnice… kad prestane, stići ćeš do mene. Saznaćeš što niko nije, ali...
